Bankarski sektor u Crnoj Gori je, prema zvaničnim pokazateljima poslovnih banaka, nakon dvije vrlo zahtjevne godine pokazao rezultate kojima moramo biti zadovoljni. Veći broj banaka je odgovorno izvršio dokapitalizaciju i time amortizovao težak period, pa je likvidnost ostala na visokom nivou – kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore Bratislav Pejaković u emisiji “Takulin” Gradske RTV.

On je istakao da kamatne stope banaka, u odnosu na rast cijena hrane od 36 do 37 odsto u prosjeku ili energenata do 45 odsto, neće porasti više od 0,25 odsto na godišnjem nivou, što za kratkoročne kredite i kredite manjeg iznosa neće biti značajno.

“Evropska centralna banka bi trebalo u julu da donese odluku o rastu osnovnih kamatnih stopa na depozit kod banke i to bi moglo da bude u funkciji krajem avgusta. Prosjek kamatnih stopa u Crnoj Gori je za pravna lica nešto preko 4 odsto, dok je za fizička lica nešto preko 7 odsto. Prosjek oko 5,7 odsto je ponderisana kamatna stopa”, objašnjava Pejaković.

Evropska centralna banka je odlučila da krene u lagano povećane kamatne stope, ali treba imati u vidu da se rast kamatnih stopa odnosi na one kredite koji su pod varijabilnom kamatom, piše gradski.me.

“Tu možemo očekivati korekcije od strane banaka u načinu koji je definisan ugovorom. S obzirom na visoku solventnost naših banaka, ne očekujem da će biti značajnih pomjeranja”, smatra Pejaković.

Foto: gradski.me

Dodaje da je tražnja za kreditima u prva četiri mjeseca ove godine mnogo veća u odnosu na prethodne dvije, te da je na to uticalo povećanje plata i očekivanje kvalitetne turstičke sezone. Međutim, banke imaju dovoljno sredstava da odgovore na svaku tražnju.

“Za mala i srednja preduzeća može se očekivati niža kamatna stopa od tržišne, jer imamo kredit savjeta Evrope koji je vlada povukla i biće palsiran malim i srednjim preduzećima koja se budu kvalifikovala da mogu da ih koriste”, naglašava Pejaković.

Pad kamatnih stopa, čak i u pademijskim godinama, odraz je, kako smatra, kvaliteta bankarskog sektora, a depoziti su uglavnom do 70 odsto po viđenju i mogu biti povučeni u svakom momentu.

Nakon loma u globalnom finansijskom sistemu 2007, zarad sigurnosti finansijskog sistema, Evropska centralna banka je propisala da zemlje EU, kao i one koje imaju aspiraciju da joj se pridruže, treba da formiraju Fond za zaštitu depozita i Fond za sanaciju banaka.

“Odgovorilo se zadatku, a poenta je da banke i bankarski sistem podnesu finansijski udar kako bi zaštitili građane. Fond za zaštitu depozita je u ovom trenutku 50 hiljada, a kada pristupimo EU on će iznositi 100 hiljada”, kategoričan je Pejaković.

Ističe da imamo i značajne depozite nerezidenata, što znači sigurnost u našem sistemu i veće kamatne stope od onih koje imaju u svojim domicijalnim zemljama.

“To je čist kapital koji je došao zvaničnim kanalima. Nemamo podataka o zabrani sredstava Rusima zbog uvođenja sankcija, ali naše banke slijede preporuke međunarodnih finansijskih organizacija u svemu onom što je evropski standard”, kazao je Pejaković.

NPL je, prema zvaničnim podacima Centralne evropske banke, oko 5,7 odsto od ukupnog plasmana što je prihvatljivo , s obzirom na usporavanje ekonomije i sva pravna lica koja su trpjela posljedice krize.

Pejaković ističe da je Crna Gora mala zemlja i u okviru toga treba koristiti sve prednosti malog sistema, ali se mora imati u vidu veličina i kvalitet privrede. Ono što takođe može da utiče na kvalitet stopa su i kvalitetniji sudski procesi i bolja edukacija pravosudnog sistema.

“Bankarski sistem se pokazao kao najkvalitetniji dio privrednog sistema u Crnoj Gori. U ovom trenutku imamo 11 banaka i trenutno nema ranjivih. U suštini bi trebalo da smo jako zadovoljni bankarskim sistemom. Povjerenje se ne postiže preko noći nego se formira godinama, a od 100 odsto sredstava banaka nisu svih 100 odsto raspoloživi, imaju velike troškove u poslovanju, ali sa zadovoljstvom možemo reći da su rezultati kvalitetni, te da sistem napreduje iz godine u godinu”, zaključuje Pejaković.

Jooble oglasi za posao
Podijeli

O Autoru

Edita Dautović osnivačica, urednica i novinarka portala Preduzetnica.me. Rođena je 22.01.1978.godine u Prijepolju, živi i radi u Podgorici. Magistrica jemenadžmenta i preduzetništva. Posjeduje više od 15 godina radnog iskustva iz oblasti biznisa i preduzetništva, prodaje i konsaltinga u radu sa nekretninama, marketinga, event menadžementa i projekt manadžmenta. Predsjednica je Udruženja preduzetnica Crne Gore. Trenutno radi kao copywriter za određene platforme. Gaji veliku ljubav prema pisanoj riječi i putovanjima. Zalaže se za ljudska prava i žensko preduzetništvo. U slobodno vrijeme piše prozu i poeziju.

Ostavite Komentar

*pročitajte pravila komentarisanja