Franz Kafka (1883-1924), koji se nikada nije oženio i nije imao djecu, prošetao je parkom u Berlinu, kada je sreo djevojčicu koja je plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka bezuspješno su pretaživali park ne bi li našli lutku.
Kafka joj je tada rekao da će sjutra opet doći i da zajedno opet traže lutku.

Sledećeg dana, iako nisu pronašli lutku, Kafka je djevojčici poklonio pismo koje je lutka napisala „ Molim te, ne plači. Otputovala sam da vidim svijet. Pisaću ti o svojim avanturama“

Tako je započela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života. Tokom njihovih sastanaka, Kafka je čitao lutkine pažljivo ispisane avanture i priče koje je djevojčica smatrala božanstvenim.

Napokon, Kafka je donio lutku (kupio je) koja se vratila u Berlin.
„To uopšte ne liči na moju lutku“, rekla je tada devojčica.
Kafka joj je, onda, predao još jedno pismo u kojem je lutka napisala: „Putovanja su me promijenila.“ Djevojčica je zagrlila novu lutku i sva srećna je odnijela kući,

Godinu dana kasnije Kafka je preminuo.

Mnogo godina kasnije djevojčica koja je bila već djevojka je u lutki pronašla pismo. U malom pismu koje je potpisao Kafka bilo je zapisano:
„Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti na drugi način.“

Jooble oglasi za posao
Podijeli

O Autoru

Marina Radonjić je 42-godišnji akademik turizma iz Podgorice. Posjeduje 20 godina radnog iskustava iz oblasti turizma, prodaje i konsaltiga u radu sa nekretninama, marketing-a i event management-a. Trenutno radi kao copywriter za lokalne i inostrane platforme. Veliki je ljubitelj, planinarenja, putovanja i pilatesa.

Ostavite Komentar

*pročitajte pravila komentarisanja